Странице

Популарни постови

субота, 10. август 2013.

Zarada na netu

понедељак, 04. март 2013.

Porucujem onom koga volim...

Vecnost je mala
za ovo sto bih da ti kazem,
za nas ,
na svako trajanje
za svako izgovoreno slovo.
Mala je za sve sto imamo,
za sve sto smo hteli.
Tek ..mi smo putnici ,prolaznici,
na ovoj planeti
teskih reci...
Saberi ...sve sto smo uspeli,
sve sto smo mogli,
pa dodaj ovu noc
sto bese obojena velom magle..
Vredi li?
Moze li se izgubiti?
Moze li joj se trag rasuti?
Vredi li...nestati...zbog nje..?
Sazvaci svaki dan
i progutaj
bez ukusa...
vrlo cesto ni mirisa nema...
Duboko udahi
i reci mi,
da li me ne volis?

Ja zivim...tvojim ocima gledam...
pokusaj i ti mojim...
Nasluti moje sumnje.
Oslusni moje srce,
poslusaj njegov glas.
Cujes li,
to je ritam ljubavi,
i ako smo se u rutinu zavukli,
ja verujem u nas.

Slike ,na stolu...
bez boje su...
negde su kise iz mojih ociju
zamrljale nijanse.
Ali, ostalo je dovoljno svetle,
jos sasvim toliko
da nam se koraci ne pogube na raskrscu,
da nam se vode ne pomute...
Ostani,
i "dovoli" me,
u ovom malom vremenu
koje je ostalo.
Brzo ce se pogasiti svetla,
ni svesni nismo
kako je blizu
ucini da taj tren
dodje dok jedno drugo
za ruku drzimo,
jer dali smo zavet:
"uvek...i u dobru..i u zlu..."


Tvoja...tek dok vecnost ne nestane...16.08.2012
Zar ptica


Porucujem onom koga volim...

Porucujem ti...
U ovo jutro sto me je jecajem probudilo..
sa strahom prigusenim pod porama,
sa vrhovima tvojih prstiju
u mojim mislima,
na vreme kada je voleti bila prosta,obicna stvar,
tako jednostavna...
Porucujem ti..
da te do dna volim
i da sam te volela...
Sasvim do dna beskrajnih visina...
Nevino..naivna...
uzaludno gazena, uvek sa istim osecanjima.
I ova noc je protekla
saterana medju okove ludila,
potajno zeljna..
nedodirljiva je zelja ta.
I bez vida, ogledalo tuge
na moje i tvoje obrise sluti...
Predujam za pakao
vec je svoj zapoceo put...
A vecnost se pod korovom
koprca ,
kao masa ljudi bez nalicja i lica
gde vetar ni oluje
ne mogu povratiti osecaj utrnut.
Krv u zilama
sa tvojom je izmesana,
mi smo kao dva pajaca,
dva arlekina, tuznih usana..
...pognutih glava,
a jos uvek nam vri ta zelja u ocima.
Mi smo dva svetla
pod opsadom mraka,
u borbi za zivot...zastala!
Ali , ne ..ne zelim takav kraj
suvise smo daleko stigli
pod dno se zavukli
iz dna izasli,
izgradjeno porusili...
sada je red
izgraditi...
Porucujem ti...
mnogo,
mnogo toga,
ti vec iz mojih ociju citas sjaj,
ali ne daj im,
ne dozvoli
da inje umiranja
slutnjom progovori.

Za tebe...


Zar ptica




Porucujem onom koga volim...

Zelela bih da ubijem proslost
pre svanuca novog dana
da zamre svaka ohola rec
sto boli ...
Sa tvojih usana
rasturena zelja
pokidana stvarnost
izliva se.
Po mom telu krvari
svaka tvoja osuda,
upucena meni,
a beznadezno sam okrivljena,
bez prava za spas,
u nekom lavirintu,
zalutala.
Da nas spasim,
molila sam sve Bogove,
u koje verujem i koje ne verujem.
Dok ovo pisem ,
placem,
uzasno boli,
meso mi otkida sa grudi,
u vremenu se gubim,
vazduh mi ponestaje.
Jer,
nista lose nisam htela,
precutala samo,
stvari koje su nevazne,
a koje bi te povredile,
bez moje krivice,
opet sam kriva.
A dusu bih ti dala,
da je trebalo,
ja nisam bezdusna,
ni kurva ni svetica,
obicna ,
sa ljudskim manama i greskama.
Lutalica u svetu reci,
utopljenik misli.
Progutala knedlu uvreda
na racun svojih odluka.
U pogresnom trenu
romorila,
pod plastom
straha.
Beskrajno sam te volela,
pod jastuk meki skrivala nase snove,
dok nam je zivot
uzimao danak.
I sada te beskrajno volim,
bez skrivanja,
bez sivila,
sa pruzenim rukama..
sa otkinutim mesom,
sa progutanom knedlom uvreda...
Razumem.
Tvoj bol.
Samo je tvoj.
Boli te kao mene moj.
Razumem.
Tvoj strah.
Truje ti dusu,kao mene moj.
Ali ,
nakon ovoliko godina,
zar bih se igrala sa nasim zivotima?
Zar bi pod prste propustila,
nasa snivanja,
nase tuge ,
nasa radovanja.
Zar mislis da te ne zelim?
Zar mislis da bih otisla...?
Mozda,
onog momenta
kada bi rekao sada je kraj.
A rekao si.
Kako to boli.
Kako to pece.
Kako to rusi nadanja,
ostavlja bez smisla
svrhu zivljenja.
Jer moja svrha,
kao onda 08.08...pre toliko godina,
BIO SI I OSTAO TI.

Tvoja...pile moje...toliko tvoja...do dubina...do visina...
shvati me...nisam zelela zlo,
ne zelim da zivim bez nas!




Zar ptica,16.08.2012.